8h

Danas su muve u pitanju.

 

Irelevantnost vremena u odnosu na koordinatni sistem.

Kako meriti 8h? Obzirom da je merenje u zarađenom novcu poražavajuće, kao i u odnosu na vreme koje je moglo biti provedeno za rad nečeg korisnijeg, opšte korisnog, ili pak samo uzbudljivijeg, da bi se iskuliralo vreme meriti u šoljicama kafe, kao i količinu novca u jelenima.

 

8h :

2 x kafa u komšiluku,

1 kafa 1 krofna,

1 kafa kod babe,

1 kafa na Novom Beogradu,

4 filma _____ovo je već problematično, jer je zapravo bolje pogledati 4 filma bilo koja,

sezona Ranjenog orla,

1 kafa kod Bojane,

17 piva kod Bojane,

3 buksne,

7 krugova oko Ade,

vođenje Griše u drugi deo grada,

spremanje gajbe sa sve ribanjem wc-a,

1/2 boljenja stomaka,

1 kafa + 1 buljenje u tv

verovatno pokusaj da naterati se da učis za ispit,

1 kafa kod tetke sa pretraživanjem ormara,

1 tračarenje, 1 kafa, 1 gledanje u šolju

4 žene… itd

 

 

Pretvoriti 8h u bleju i bude lakše.

Brzina je  jednaka količini vremena puta gravitaciona sila na mestu na kome se objekat nalazi.

V= t x S

pri čemu je S koeficijent iz tablice o kategorizaciji lokacije koja je direktno proporcionalna uzbuđenju kojom lokacija deluje na masu objekta.

 

Pejzaž

 

Danas je osvanuo divan dan, kišica je rominjala pod užeglim suncem, dok su rode preletale severnobanatska sela, nastanjujući se negde odakle imaju pogled na sve, valjda da znaju gde da spuste bebe.
Čudesni Vuk Kliktač marljivo broji linije. Vredni prsti stvaraju zvuke u ritmu kišnih kapljica, koje padaju na Crkvu Svetog Marka.
Baš je april u Beogradu. Nabujalo sve, cveće cveta, ptice crkuću, svi kijaju i psuju, došlo je proleće. Ali je danas opet otišlo. Otišlo u pičku materinu.

Današnji dan

Vibracije koje stižu iz sredine Zemlje na 15 minuta 10-15 sati dnevno, dovoljnje su da poremete klatno koje na jedvite jade drži moju ravnotežu i tako stvarajući nemir dovedu Zoricu, Brankicu i mene u stanje konstante napetosti. Bez obzira na talase koji škilje kroz prozor, i ona 3 atoma koja dopru do očiju ne mogu nam pomoći. Slepilo preti, praćeno ostatkom vibracija u glavi.
Vibracije dovode do mrdanja iz sopstvene aure, pa tako postaješ razdražljiviji ali i zgodna hrana. Mada moguće da izlaze i neke druge stvari, kao kad protreseš sito..
možda ispadne iz pameti nešto ok. Ili se bar preslože kockice.
Sve vibrira vibracijom koja nije kosmičke prirode, čovekovih je ruku delo, zlo i naopako uvijeno u današnje novine.

– Jupi počeli teroristi i kod nas sad više ličimo na Evropu.

Brankicu je malo sjebala kiša, moguće da će ostati retardirana i bleda. U svakom slučaju mi ne bi bila od neke koristi specijalne.
Vibracije ne ostaviš na kraju tamo gde je i sam izvor, nego polaze za tobom i vežu se za kosti.
Postoji i statičan simbol, zraka svetlosti, koji po nekad uliva nadu, ali kula je zapravo ko čardak ni na nebu ni na zemlji, nit mi kosa raste da je pustim preko krova s pogledom, nit mogu da vežem čaršav pa da siđem, nemam ni kanapa, a vibracije ti ne daju da mradneš, parališuće vibracije ko ograda sa strujom za ovce – ima je a nema je. Ograda.

I posle što se trudiš da misliš na seks.

Pala je magla u sred guste šume, nigde svetla a ni mjesečine žute

Mi smo različiti,
Mi smo isti,
Mi smo različiti isti.
Meni lupa srce,
Tebi lupa srce,
Meni krče creva,
Tebi krče creva.
Mene boli mozak,
Tebe boli mozak.
Mi smo različiti,
Svi smo Mi različiti,
Mi smo isti,
Mi smo jedni isti,
Mi smo različiti.
Mi smo Mi,
Vi ste Vi,
Mi ne znamo,
Isto kao i Vi.
Vi se bunite, Mi slušamo.

Muzika progušćuje vazduh, gde se stvara jako veliki pritisak. Talasi nastali iz zvučnika, pomeraju molekule vazduha koje udaraju u našu glavu i umesto da ih apsorbujemo i primimo na adekatan način, ona nas danas boli i ne može da diše jer je vazduh pregust, pun tonova koji nisu sinhronizovani.

Međutim, setim se ja..
Jednom u jednom gradu jedna devojka je ulicom jahala konja.
Jednom u drugom gradu, čovek je čamcem vozio sam svoje ostrvo, sa ljubičicama.
Jednom u trećem gradu, sve babe su bile prelepe.
Jednom u nekom gradu ni u jednom kafiću nisam platila kafu.
Jednom u nekom,nekom gradu, deci su morali da prave nizbrdice za sankanje, iako snega nikad nema tamo.
Jednom, nekad, negde, deca u lakovanim cipalama se slobodno valjaju u blatu.
Negde ima i kao prirodno jezero.

Možda sam trebala da nacrtam.
…itd…

Ovo je ljudi rat

Udarilo more sinje
preko polja i prašine
u dubine, pored šume,
i gnezda što nas kume
da prestanemo radit svašta
da nam buja roze mašta
da nas krasi debela tašta
da kažemo svaki dan jašta.

Protegli smo noge i krenuli natrag
da nađemo jagode
pored kakve ograde
da nas boli kurac
što nam drugi ne gode,
da nađemo miris jasmina
za žute paprike punjene.
I zelenog vuka da to sve nosi.

Pokušasmo da podignemo drvenu gredu
ugradismo i mačke što predu,
poprskasmo vodom s tri različita izvora
sačekasmo dok ne dođe zora.

U najhladniji čas začu se kos,
poče da kulja suza i slini nam nos,
jer se nekakva magla povlači po podu,
siva i ružna kao golemi panj
što te plaši kad ljudi odu.
Kao kad te pojede mrak,
isto tako i sad.
Uspuzala se po nama
uspuzala po grani,
dotakla nam ruke, i glavu i dah,
uvukla se u nokte u oči i miris
nastanila u kosi,
dok smo mi izgovarali ah,
ti gorzna spodobo nestani
nije je brinulo mlataranje
ni dzangrizanje
ni jurcanje
ni pizdenje.

Od sline buke napravi se nevidjeno sranje,
Ja se rvem s zebnjom,
dok ona prolazi korz granje,
šutiram u glavu, grebem joj lice,
a ona ništa, jede parče pice….

S prvim zrakom sunca
otopilo se sve.
Bilo je toplo i ljubazno,
Ali i dalje se osećao uzburkan vazduh.
Mirisao je na povrće razno.

Zelenvuk je pojeo jagode, prosuo vodu, paprike odneo da posadi, mačke su se razbežale, i više ne predu.
ja baš tad pomislih na dedu, on bi sve to skupio i vratio mi.

Al jebi ga.

jedva cekam

jedva cekam.Svasta sam jedva cekala. Ovog trena jedva cekam da zavrsim djubroviste. Da vidim njegovu facu. Da znam zbog koga tri dana znam ko je kad prosao, ko gde ide, ko s kim ide, ko kad seta kera.

za sad je dobar ortak. Ako bude imao lepe oci bice dobar, ako ne jebiga.

Videla sam kako se svetlo probija kroz granje. Mada nije znacilo nista, mene je utesilo. Setaju mi slova, kadkad ih ne vidim. Ali vidim njihove sitne nozice koje tapkaju unaokolo. Sad vidim. Sad je sve jasnije. Pobedicemo. Jer to je vazno. Kvalitet je kurac. Ako budem bila dovoljno brza licice na kucacu masinu. Ali se nadam nece mi napraviti problem.
imam brze prste falabogu, ne rade ko da pedeefuju ali je isto ok.
na vaznosti se dobija ako ponovis recenicu, idto tako ako govoris tiho. Svi tripuju da je bitno.
male tacke mirisu na zuto.
opupele su. Pas spava. Pas se probudo. Smetaju mu pornici.
pas je dobar.
covek sedi na wc solji i kenja.
gde su mu krila. Bilo bi dobro da ih ima, zaista su mu potrebna. Zaista su mu potrebna. Potrebna.
tacka. Spore su pore. Psu stomak vari hranu. On ne zeli da ide napolje.
male tacke mirisu na zuto. Umnogome su pomogle. Napala me je ala sa mnogo glava, i svaka usta hoce da jedu. Pokusala sam da ih nahranim,ali nemam toliko ruku. Trazila sam pomoc, ona noje stizala. Kasnije sam joj dala kasike. Bilo je lakse.
sto nesrecnih godina, sto nesrecnih godina, proslo je kao rukom odneseno.
sada su noge dobro, recite nesto o njima.
maca papucarka naredjala je papuce pokraj grise, on je nije firao, ali izbrojao je 17 komada. Isve su na pruge.
u gradu je guzva. Jedva cekam da idem u tri pizde materine ali to nece skoro doci. A i radujem se beskonacnosti izgovorenih reci, jos bolje napisanih.