Vidićevi

Ovde smo moj brat i ja, po velikoj kiši i magli  tražili njegove voćke koje je posadio. Prvo smo ih zajedno tražili, al ono sve uraslo, onda se nebo spojilo sa zemljom, on je nastavi da ih traži a ja sam nastavila da pijem rakiju, sakrivši se u Ljubišinu košaru. Dale kad je kosio je isekao onuj desno skroz krušku, ali Neša je nakalemio tu jabuku i sad je jabuka. Sad je namestio beleg, da bi Dale video kad kosi da ih ne okosi opet.
Kad je brat našao voćke sve, otvorili se oblaci, prvo krug jedan, i onda ga razdani skroz. I više nije padala kiše, sunce se pojavilo…posle smo morali jakne da skidamo kad smo odatle otišli za Zlatanci da beremo dušičinu.